Deca iz leskovackih fabrika

Архив: Мали мученици из лесковачких фабрика (1914)

Чланак је првобитно објављен у Радничким новинама, 1914. године, под називом “Мали мученици из лесковачких фабрика”.


Ово су деца из текстилних фабрика у Лесковцу коју је привредни инспектор саслушавао. Међу њима су седморо мушкарци а остало девојчице. Од четрдесет седморо, шесторо их је ступило у фабрику од седам година; четрнаесторо од осам; дванаесторо од девет; осморо од десет; седморо од једанаест.

Тридесет и петоро није учило основну школу ни једнога дана, а четворо их је учило по једну или две године.

Седморо ради у фабрици по 12 сати за надницу од по 0,20 п. дин. Седамнаесторо за 0,30 п. дин. Шеснаесторо за 0,40 п. дин. Седморо за 0,50 п. дин. а један за 0,60 п. дин.

Седамнаесторо деце употребљује се на раду и на “смени”. То је рад који се врши по распореду појединих партија дању и ноћу.

Од ове деце деветоро је туберкулозно; седморо шкрофулозно; двадесет деветоро болешљиво и слабуњаво. Ниједно дете није нађено као здраво!

Кад се погледају ова деца, не би рекао човек да имају више од по 6-7 година; међутим њихова старост је: четворо од осам, петоро од девет, седморо од десет, десеторо од једнанаест, шеснаесторо од дванаест, петоро од тринаест, једно од четрнаест година.
Сва су ова деца закржљала и неправилнога, искривљеног узраста, што је последица преранога рада у фабрикама у којима су сва већ провела од једне до пет година.

Leskovački kapitalisti
Димитрије Мита Теокаревић, Коста Илић Мумџија и Милан Поповић

Ето, ову децу фабриканти Илић, Теокаревић и Петровић упропашћују у својим предузећима, тамо их туку, па кад полумртва од рада и тортуре попадају, долазе им ноћу родитељи те их носе кући.

Читаве су генерације ове деце упропашњене, а данас фабрикатни настојавају да задобију полицију која би требала да изврши над осталима и над њима дивље насиље!

Међу овим малим мученицима има их доста и осакаћених на раду, као што је онај дечко на десној страни слике што показује десну руку на којој су одсечена три прста.

На слици се виде и три старице, једна од 78, једна од 80 и једна од 83 године, које раде са надницом од 0,60 до 0,80 п. динарских.

Старици Неди Вукосављевић одсекла је машина руку и она ради сада са једном руком.
После овога детаља из лексовачког фабричког пакла, ми питамо, сасвим озбиљно питамо: има ли у буржоаској јавности и журналистици људи?
Ако их има, дужност им је да проговоре противу ових страшних злочина!

коментар

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Zapratite nas