Систем буржоаске економије ја посматрам овим редом: капитал, земљишна својина, најамни рад; држава, спољна трговина, светско тржиште. Под првим трима рубрикама истражујем економске животне услове три велике класе на које се дели савремено буржоаско друштво; повезаност осталих трију рубрика бије у очи. Први одељак прве књиге, која расправља о капиталу, састоји се из следећих глава:
- Роба;
- Новац, или прост промет;
- Капитал уопште.
Прве две чине садржину ове прве свеске коју предајем јавности. Целокупни материјал лежи преда мном у облику монографија које сам с великим размацима у разним периодима ставио на хартију за себе лично, а не за штампу; хоћу ли моћи да их систематски обрадим по наведеном плану, зависиће од спољашњих околности.
Општи увод који сам био скицирао, изостављам, јер ми се боље размисливши чини да би свако антиципирање резултата које тек ваља да докажем било читаоцу на сметњи, и што се читалац, који уопште жели да ме прати, мора одлучити да се од појединачног пење ка општем. Али ће зато неколике напомене о току мојих сопствених политичко-економских студија бити овде на свом месту.
Струка коју сам студирао било је право, али сам се њиме бавио само као споредном дисциплином поред филозофије и историје. Године 1842-43, као уредник Рајнских новина(1) нашао сам се први пут у неприлици да сам и ја морао говорити о такозваним материјалним интересима. Прве поводе да се позабавим економским питањима пружише ми дебате Рајнског Ландтага о шумским крађама и о парцелисању поседа, званична полемика коју је о приликама мозелских сељака заподео с Рајнским новинама г. фон Шапер, тадашњи оберпрезидент Рајнске области, и најзад дебате о слободној трговини и заштитној царини. С друге стране, у оно време када је добра воља да се »пође даље« у многом погледу претезала над стручним знањем, зачуо се у Рајнским новинама одјек француског социјализма и комунизма с лаким филозофским колоритом. Ја се изјасних против тог дилетантства, али сам у исти мах у једној контроверзи са Allgemeine Augsburger Zeitung(2) отворено признао да ми моје дотадашње студије не допуштају да се усудим дати какав год сопствени суд о самој садржини француских праваца. Шта више, жељно сам искористио илузију одговорних уредника Рајнских новина да ће слабијим држањем листа моћи да постигну да га мимоиђе смртна пресуда, која је над њим већ била изречена, да бих се са позорнице јавности повукао у собу за учење.
Први рад који сам предузео ради решавања сумњи које ме бејаху опхрвале био је критички преглед Хегелове филозофије права, рад, чији је увод изашао у Deutsch-Französische Jahrbücher,(3) штампаним у Паризу 1844. године. Моје је истраживање довело до резултата да се ни правни односи, ни државни облици не могу разумети ни из себе самих, ни из такозваног општег развитка људског духа, него да им је корен напротив у материјалним животним односима, чију је целокупност Хегел, по примеру Енглеза и Француза 18. века, обухватио именом »bürgerliche Gesellschaft« (грађанско, тј. буржоаско друштво), а да се анатомија буржоаског друштва мора тражити у политичкој економији.
Фридрих Енгелс, с којим сам откако је изашла његова генијална скица критике економских категорија (у Deutsch-Französische Jahrbücher) стално размењивао мисли преко писама, дошао је другим путем (упореди његов Положај радничке класе у Енглеској) до истог резултата као и ја.
Ова скица о току мојих студија у области политичке економије треба да докаже само то, да су моја схватања, ма како се о њима судило, и ма колико да су мало у складу са заинтересованим предрасудама владајућих класа, резултат савесног и дугогодишњег истраживања. Али на улазу у науку, као на улазу у пакао, мора се поставити захтев:
Qui si convien lasciare ogni sospetto.
Ogni vilta convien che qui sia morta.(Ту не дај да те сумња савлада.
Малодушје нек овде умре свако)
Белешке:
(1) Rheinische Zeitung (Рајнске новине) — радикални дневни лист који је излазио у Келну 1842. и 1843; од 15. октобра 1842. до 18. марта 1843. уређивао га је Маркс. — Ред.
(2) Маркс има у виду свој чланак »Комунизам и Allgemeine Augsburger Zeitung« штампан у Рајнским новинама од 16. октобра 1842. — Ред.
(3) Deutsch-Französische Jahrbücher (Немачко-француски годишњак) — орган револуционарне и комунистичке пропаганде, издавао је Маркс у Паризу 1844. — Ред.
(4) New-York Daily Tribune — демократски дневни лист, излазио у Њујорку од 1841. до 1924; Маркс је сарађивао у њему од 1851. до 1862. — Ред.