Тексас: Ванредно стање и токсични индивидуализам

Савезна држава Тексас налази се у ванредном стању након што је температура пала на свега -10c.
Пад температуре довео је до значајног оштећења инфраструктуре у коју се већ деценијама улажу минимална средства. Последично преко 2,3 милиона домаћинстава остало је без струје, грејања и воде. За свега пар дана преко 30 људи је умрло од последица смрзавања или гушења након што су покушали да се угреју.

Два концепта, оба страна нашем народу а догматски усвојена у САД, показала су сву немоћ пред класичним топлијим руским зимским даном: концепт „минималне државе“ и токсични концепт индивидуализма. Због недовољних улагања власти у развој и одржавање инфраструктуре као и у системе за помоћ и организацију приликом ванредних стања, локалне власти су могле само да прогласе капитулацију и да поруче грађанима да се свако бори за себе.
Са друге стране, вишедеценијско пласирање западних вредности тј. индивидуалистичког концепта живота, човека који је отуђен од сународника и чији је оквир оријентације усмерен на лични ужитак, хедонизам и самољубље, довело је до тога да се уместо организованог, удруженог и солидарног начина борбе људи окрену индивидуалном спашавању које не подразумева шири круг људи од породице.

Најбољи пример који обухвата ову причу представља статус градоначелника Колорадо Ситија, Тима Бојда:

Дозволите да вам повредим осећања на један минут! Нико ништа не дугује ни вама ни вашој породици; нити је локална власт одговорна да вам помаже у оваквим тренуцима! Пливајте или се удавите на вама је избор! Град и градско веће, заједно са електродистрибутерима или било која друга установа вам не дугују НИШТА! Мука ми је више од људи који траже милостињу! Ако немаш струју измисли начин како ћеш да загрејеш породицу. Ако немаш воде само мисли изван оквира и смисли начин како да дођеш до воде за своју породицу. Уколико седиш у хладном и чекаш да те неко спаси онда си просто лењ и то је последица начина како су те васпитали! Само јаки ће преживети а слаби ће нестати. Бог нас је опремио за оваква времена. Све ово је нажалост производ социјалистичке владе која је хранила људе уверењима да МАЛИ број људи треба да ради док ће већина постати зависна од милостиње.

Овај принцип представља сушту супротност од ванредног стања 2014. године на Балкану када су поплаве угрозиле животе многих грађана. У том тренутку целокупни државни апарат ангажован је сврху спашавања људи, као и омогућавању хиљадама добровољаца да дају свој несебични допринос. Солидарност у невољи прожела је све, од затвореника који су се добровољно одрекли новчаних средстава како би помогли немоћнима до чувених кинеских радњи који су делиле бесплатно кабанице, кишобране и друге ствари.