Deca iz leskovackih fabrika

Архив: Мали мученици из лесковачких фабрика (1914)

Чланак је првобитно објављен у Радничким новинама, 1914. године, под називом “Мали мученици из лесковачких фабрика”.


Ово су деца из текстилних фабрика у Лесковцу коју је привредни инспектор саслушавао. Међу њима су седморо мушкарци а остало девојчице. Од четрдесет седморо, шесторо их је ступило у фабрику од седам година; четрнаесторо од осам; дванаесторо од девет; осморо од десет; седморо од једанаест.

Тридесет и петоро није учило основну школу ни једнога дана, а четворо их је учило по једну или две године.

Седморо ради у фабрици по 12 сати за надницу од по 0,20 п. дин. Седамнаесторо за 0,30 п. дин. Шеснаесторо за 0,40 п. дин. Седморо за 0,50 п. дин. а један за 0,60 п. дин.

Седамнаесторо деце употребљује се на раду и на “смени”. То је рад који се врши по распореду појединих партија дању и ноћу.

Од ове деце деветоро је туберкулозно; седморо шкрофулозно; двадесет деветоро болешљиво и слабуњаво. Ниједно дете није нађено као здраво!

Кад се погледају ова деца, не би рекао човек да имају више од по 6-7 година; међутим њихова старост је: четворо од осам, петоро од девет, седморо од десет, десеторо од једнанаест, шеснаесторо од дванаест, петоро од тринаест, једно од четрнаест година.
Сва су ова деца закржљала и неправилнога, искривљеног узраста, што је последица преранога рада у фабрикама у којима су сва већ провела од једне до пет година.

Leskovački kapitalisti
Димитрије Мита Теокаревић, Коста Илић Мумџија и Милан Поповић

Ето, ову децу фабриканти Илић, Теокаревић и Петровић упропашћују у својим предузећима, тамо их туку, па кад полумртва од рада и тортуре попадају, долазе им ноћу родитељи те их носе кући.

Читаве су генерације ове деце упропашњене, а данас фабрикатни настојавају да задобију полицију која би требала да изврши над осталима и над њима дивље насиље!

Међу овим малим мученицима има их доста и осакаћених на раду, као што је онај дечко на десној страни слике што показује десну руку на којој су одсечена три прста.

На слици се виде и три старице, једна од 78, једна од 80 и једна од 83 године, које раде са надницом од 0,60 до 0,80 п. динарских.

Старици Неди Вукосављевић одсекла је машина руку и она ради сада са једном руком.
После овога детаља из лексовачког фабричког пакла, ми питамо, сасвим озбиљно питамо: има ли у буржоаској јавности и журналистици људи?
Ако их има, дужност им је да проговоре противу ових страшних злочина!

коментар

Leave a Reply to Svetlana Откажи одговор

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Zapratite nas