Председник Мигел Диас Канел је на свом званичном Твитер налогу упутио потпуну подршку белоруском председнику Александру Лукашенку.
#Cuba rechaza la injerencia externa contra la soberanía y autodeterminación de #Belarús. Reiteramos nuestra solidaridad con Presidente legítimo de ese país, Alexander Lukashenko y el hermano pueblo bielorruso. #SomosCuba #SomosContinuidad pic.twitter.com/GFUbcGYWXk
— Miguel Díaz-Canel Bermúdez (@DiazCanelB) September 1, 2020
,,Куба одбацује спољно мешање против суверенитета и самоопредељења Белорусије. Понављамо нашу солидарност са легитимним председником Александром Лукашенком и братским белоруским народом “.
Министар спољних послова Кубе Бруно Родригес Париља изјавио је да Куба поново потврђује подршку Александру Лукашенку, легитимном председнику Белорусије, и снажно одбацује страно мешање у унутрашњу политику те сестринске нације.
Од када су почели протести у Белорусији против Александра Лукашенка, већи део левичарске сцене је опет успео да се прикаже своје про-империјалистичко лице. Поделили су се у два правца: или се покрити и не оглашавати или подржати империјалистичке земље кроз паролу “ни стране силе, ни Лукашенко, већ радничка класа”. И док протестанти на чијем је челу опозиција траже: масовну приватизацију, дерегуларизацију тржишта рада, смањење пореза, либерализацију тока капитала итд. наши “комунисти” на то остају слепи и глуви.
Пракса у источној Европи је показала да је приватизација неповратан процес. Након што су јавна предузећа постала приватно власништво, више није могуће “демократским” путем обрнути процес. Место које ће након тога Белорусија заузети у међународној подели рада довешће до тога да ће доћи до масовне деиндустријализације и отпуштања. Поновна индустријализација, по правилу би била слаба и заснивала се на страном капиталу и сводила на производњу мањих делова али не и финалних производа као раније. Притом би профит који би створили белоруски радници ишао ван земље.
Како Белорусија (Комунистичка партија, Патриотска партија, Федерација синдиката Белорусије), тако и међународни партнери (Куба, Вијетнам, Кина и многи други) дају беспоговорну подршку Лукашенку, схватајући да је он тренутно једина релевантна снага опирања западном хегемонизму. С друге стране, фетишизација сваког протеста, као и идеолошки бездан наше левице укршта је са империјализом.
Колико јуче дали су подршку на протестима Срђану Ногу и фашистима, данас дају подршку сличним снагама у Белорусији а већ сутра ће, ако буду у прилици, поздравити обарање Мадура у Венецуели или било којих прогресивних снага које нису по њиховим мерилима.
Ми међутим, стајемо на страну Белорусије. Стајемо на страну оних који су очували јавна предузећа, који су спасили земљу од “економског геноцида” који је проживео народ Источне Европе, укључујући и нашу државу, подржавамо оне који су годинама одржавали економски раст од 8-10%, који имају мање од 5% незапослености, који су забранили приватизацију фирме уколико су радници против тога, који имају највише лекара у Европи на 100.000 људи…. Пре свега, оних који су били уз наш народ кад је било најтеже и који ће бити ту да подрже борбу против империјализма!
Коментариши