Град херој постао депонија: У Дрвар увезено на хиљаде тона смећа из Италије!

На хиљаде тона отпада из Италије, завршило је у празним фабричким халама некадашње “Дрвне индустрије Грмеч” код Дрвара.
Отпад је довезен из Падове, области у Италији која је била највише погођена вирусом, а након што су примећене маске и крвави чаршави мештани а и медији су посумњали да се ради о отпаду из италијанских ковид болница.

Остатак смећа је завршио на депонији у Босанском Грахову, где је случај и откривен.
Све би се вероватно и завршило на овоме да народ Дрвара и Грахова, није у знак протеста блокирао главне саобраћајнице након чега је и привукао пажњу шире јавности под чијим су притиском власти и истражиле случај.
Откривено је да је смеће из Италије увезла „Кром рециклажа“, која је регистрована у Дрвару на адреси где се заправо налази градска општина.
У Дрвару не постоји никакав рециклажни центар, поготово не на тој локацији, а закони БиХ изричито забрањују увоз смећа ради одлагања, већ само ради рециклаже, што се као што видимо у овом примеру врло креативно тумачи. Треба нагласити да су сагласност за увоз овог отпада дале све надлежне власти у Федерацији БиХ.

Након што је еколошка инспекција извршила анализу отпада, саопштила је да се ради о текстилном отпаду који није опасан по здравље људи, али да је отпад нелегално складиштен.
Наложено је уклањање отпада, али ситуација је још увек без крајњег епилога. Фирма која је увезла отпад не поседује чак ни своје просторије, а камоли постројења у којима би могла да тај отпад преради. Са друге стране Базелска конвенција на основу које би Италија била дужна да отпад прими назад, и на коју су се позивају у решењу инспекције, односи се на ситуацију када је увезен опасан отпад. Судећи по извештају инспекције у овој ситуацији то није случај.

Међутим ко стоји иза те фирме која увози хиљаде тона отпада у сиромашне српске општине у Федерацији БиХ, опустошене ратовима и транзицијом? Како тврди Н1, 
„Кром рециклажа“ која је увезла отпад, основана је од стране Родољуба Динића из Београда, Крсте Медана из Зрењанина и Миљана Лаиновића из Новог Сада.
Јавности су мање познати сви осим Миљана Лаиновића, сина Бранислава Лаиновића, ратног комаданта „Српске Гарде“ – паравојне формације Српског Покрета Обнове током раних 90их чији су команданти имали богату криминалну прошлост, а сам Бранислав Лаиновић је настрадао у мафијашком обрачуну током 2000. године.
Богати бизнисмени које након првобитне акумулације капитала, нико више не пита одакле им богатство, сада као привредници са полупериферије учествују у трговинској размени са земљама центра.
Земље центра добијају екстрапрофит, локални моћници профит, а обичан народ добија штету.

Дрвар је имао судбину да током 20тог века буде два пута рушен и обнављан, међутим у различитим економским системима. Па хајде да сада направимо и једану малу паралелу.

Дрвар је током Другог светског рата био у потпуности срушен, међутим након рата постао је локални центар дрвне индустрије која је запошљавала неколико хиљада радника. А након тога, захваљујући историјским догађајима који су се овде одиграли, Дрвар постаје и туристичка дестинација коју је посећивало на стотине хиљада туриста из читаве Југославије. Током 70тих, Дрвар добија и статус “града хероја”, што је титула коју је примера ради у СССР-у носио један Стаљинград.

Након обнове Дрвара у време рестаурације капитализма, Дрвар за исти временски период успева једино да постане сиромашна општина без младих људи која служи као депонија за богате земље Запада.

Извори

1. РТРС: Становници Б.Грахова и Дрвара због сумњивог отпада блокирали путеве
2. Srpskainfo: DESANT NA DRVAR SA POTPISOM MAFIJE Na šta smrdi SMEĆE kojim je zatrpana zapadna Krajina
3. N1: Da li BiH postaje deponija za smeće iz italijanskih kovid bolnica?
4. Srpskainfo: “EKOCID U DRVARU SAMO JE VRH LEDENOG BRIJEGA” Gdje će završiti smeće uvezeno iz Italije
5. Avaz: Utvrđeno je da otpad nije opasan, ali urgirat ćemo da se vrati u Italiju