По(р)уке мртвих протеста

Целокупна јавност Србије упирала је данима пажљиво своје очи ка најновијим политичким протестима који су се из Београда прелили и на остатак земље и убрзо замрли. Медији као и друштвене мреже били су запаљени протестом и перформансом упада у Народну скупштину екстремне десничарске организације „Народне патроле“ и посланика Срђана Нога.

У таквим протестима је своје место убрзо нашло и набујало огорчење идеолошки либерално настројеног грађанства. Они су толерантни по питању расистичких, екстремно десних, профашистичких организација, па од њих можемо чути како су ови протести већи од било какве политичке поделе на левицу и десницу и како је време да се сада сви уједине.

У таквом савезу против власти и владајуће СНС, између фашиста и либерала видели смо и једну трунку сумње, и поставило се само једно питање, питање методе. Протествовати мирно или насилно? Паљење скупштине, како су желели десничари, или вера у ненасиље и седење да се не би насело, како су желели либерали, постала је једина мрвица раздора између њих.
Да ли су Ного или Ђилас-Бошко коалиција заиста алтернатива Вучићу?

Све док се политика опозиције своди на личне нападе на Вучића, бацали молотовљеве коктеле или седели на земљи – небитно је, резултата неће бити. Њихова политика своди се на то да би они све то исто само лепше, уређеније и културније, метод је небитан.

Бунт није исто што и револуција, није свака побуна прогрес. Левица годинама понавља исте обрасце не учећи никада из својих грешака. Тактика покушавања да се кроз „револуционарне“ пароле наметне као предводник протеста иако нема никакве идеолошке везе са њим. Годинама је прилепак сваког протеста уместо да буде глава која протест организује. Слепо верује да може постићи нешто без великог напора и без великог размишљања.

Политичка борба се води у фазама. Левица у Србији још увек покушава да стане на ноге. Циљ је створити челично дисциплиновану и теоријски савремену организацију. Без адекватне теорије и организације свака политичка активност своди се на хаотичне покушаје које ових дана гледамо. Аполитичнима се може опростити учествовање на десничарским протестима, али за левицу то је неопростива грешка. Док то не схвати, епилог ће увек бити исти… са правом ће на сваком протесту бити нападнути, исмејани и изгурани.