crvenibarjakПочетком 2019. године године министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и директора Управе за безбедност и здравље на раду Марина Фуртула, одржали су формални састанак где је закључено да је „унапређење услова рада и безбедности на раду приоритет у 2019. години“.[1]
За то време, стварност говори бројкама а не бирократским речником, на раду је за десет месеци прошле и у истом периоду ове године смртно страдало 79 људи, а тешко је повређено више од 1200, показују подаци Инспектората за рад.[2]
Највећи број страдалих чине грађевински радници, где највећи број њих ради за мање подизвођачке фирме у којима је безбедност на раду на ниском нивоу, донети прописи се не поштују а контроле су нередовне. Када дође до несреће, ако случај дође до суда, правда је спора и недостижна, а казне за приватнике код којих су настрадали радници услед пропуста у безбедности, по правилу су мале.
Према подацима Самосталног синдиката, тек једна трећина радника успева да наплати повреду на раду. [3] У задњих пар година забележена је само једна правоснажна судска пресуда где је приватник осуђен на четири године затвора након што су четири непријављена радника погинула када их је живе закопала земља која се на њих обрушила на једном градилишту у Земуну.[4]
Услед ниске цене рада у Србији, велики број младих професионалних грађевинаца је отишао у иностранство тако да у Србији на грађевини неретко раде старији људи који због свог здравственог стања и година не би требали да раде на висини. На градилиштима је и велики број људи са дипломама правног и учитељског факултета који због системских разлога нису у могућности да раде посао за који су се школовали.
Након грађевине, највећи број радника је страдао у металској, хемијској и шумској индустрији као и у пољопривреди и рударству.
Досадашња пракса показује да се услед недостатка друштвеног притиска власт само номинално бави овим проблемом, док безбедност на радном месту, као и остала питања везана за положај радника остају испод радара опозиције која и даље своје захтеве базира на апстрактним појмовима попут “пристојне Србије”.
Ово показује да је Србији потребна јасно дефинисана лева политичка опција која би ове захтеве могла да изрази на политичком плану.
Извори
1. Министарство рада:Унапређење услова рада и безбедности на раду приоритет у 2019. години
2.Б92: За једну деценију на градилиштима у Србији погинуло 500 радника
3.Нова Економија: У Србији у просеку гине 50 радника годишње
4. Данас: На раду гине 50 људи годишње, а само једном кривац завршио у затвору
Коментариши